#Srpski

Lekcija: Tvorba reči

Pogledajmo sledeće reči:

star, starost, starina, ostariti, starac, starica, starenje, zastarevati, ostariji, starinarnica.

I pored toga što znače različite stvari, svaka od njih ima jednu reč koju možemo da izdvojimo i kažemo da je od nje nastala. To je reč STAR, i ta reč je KOREN svih ostalih, odnosno sve ostale reči nastale su od ove jedne.

Upravo to nastajanje jedne ili više reči od neke druge reči naziva se tvorba ili građenje reči.

Naš jezik je bogat rečima, a tvorba novih reči je samo jedan od načina na koji se on dalje bogati.

Ipak, nisu sve reči nastale od neke druge reči (star). Za takve reči kažemo da su PROSTE.

Ostale reči, koje su nastale od nekih drugih, mogu biti IZVEDENE ili SLOŽENE, a sve zavisno od toga na koji su način nastale.

Sve te izvedene i složene reči (starica, stariji, zastarevati...), zajedno sa prostom reči od koje su nastale (star) čine porodicu reči.

Izvođenje reči

Izvođenje reči vrši se tako što na polaznu reč, nekada celu, a nekada na samo jedan njen deo, dodajemo sufikse. Reč od koje polazimo naziva se TVORBENA OSNOVA.

Reči dobijene na ovaj način zovu se izvedene reči ili izvedenice, i ovo je najčešći oblik građenja reči u srpskom jeziku.

pevačica, prvak, hrabrost, zubar...

JESI VIDEO NOVU FIFU?

Izvođenje imenica

I imenice se mogu izvoditi, i to dodavanjem sufiksa na osnove drugih imenica, ali takođe i na osnove drugih vrsta reči kao što su pridevi, glagoli...

Ovakve imenice su uvek u značenjskoj vezi sa polaznom rečju, dok im sufiks daje konačno značenje (krevetac, profesorka, brzina...)

Izvođenje prideva

Pridevi se izvode dodavanjem sufiksa na osnove drugih prideva, kao i na osnove drugih vrsta reči.

Izvedeni pridevi su takođe u značenjskoj vezi sa polaznom rečju, a sufiks im daje konačno značenje (Milošev, glavat, braonkast...)

Izvođenje glagola

Glagoli se izvode dodavanjem sufiksa na osnove drugih glagola, ili na osnove drugih vrsta reči.

Uvek su u značenjskoj vezi sa polaznom rečju, dok im sufiks daje konačno značenje (zadavati, viknuti...)

Razlikovanje sufiksa i nastavaka za oblik

Sličnost kod sufiksa i nastavaka za oblik je u tome što se i jedni i drugi dodaju na kraj reči. Ipak, postoje i razlike i to su:

- nastavci za oblik se dodaju na gramatičku osnovu reči da bi ona dobila drugi oblik. Takvim građenjem reči dobijamo druge oblike iste reči.

- sufiksi se dodaju na tvorbenu osnovu reči, a od nje tako dobijamo novu reč.

sufiks

Slaganje

Drugi oblik građenja reči je slaganje. To je postupak pri kome se dobijaju složene reči ili složenice, tako što ćemo spojiti dve reči.

Za ovakvu gradnju su nam potrebne dve polazne reči

ŠAM + PITA - ŠAMPITA

Ipak, u nekim slučajevima nam je potrebno i nešto što će da spoji ove dve reči, neko slovo recimo.

PLAVOKOSA - PLAV + O + KOSA

To slovo koje spaja te dve reči naziva se spojni samoglasnik. U srpskom jeziku to može da bude samo samoglasnik O, i vrlo retko E.

Neke reči gradimo tako što ispred polazne reči dodajemo PREFIKSE. I ove reči su složenice, a na ovaj način se najčešće graade glagoli, imenice i pridevi.

nevolja, dohvatiti, sakupiti, odvod, prosed, izvod, predsednik, otpevati, skrojiti, nadmoćan, prašuma...

prašuma