U srednjem veku, kada je nauka bila značajno slabija nego danas i mnogo manje naučnih činjenica je bilo poznato, supstancama su se bavili alhemičari. Svoja saznanja više su zasnivali na verovanjima, a manje na naučnim otkrićima. Tako su verovali u tzv. kamen mudrosti, koji, uprkos nazivu, nije bio čvrsta, već tečna supstanca. U pitanju su bili različiti rastvori, koje su Paracelzus (jedan od alhemičara s kraja XV i početka XVI veka) i njegove kolege nazivali tinkturama. Tinkture su bili alkoholni rastvori supstanci iz biljaka, za koje se smatralo da leče razne bolesti. I danas se u farmaciji slični rastvori nazivaju tinkturama i koriste se (u kapima) kao deo terapije. Tinkture se koriste i u narodnoj medicini, a prave se tako što se lekovite biljke drže u alkoholnim pićima (rakiji).
.jpg?1479412044529)
Jodna tinktura se koristi za dezinfekciju rana.
