#Hemija

Lekcija: Azot

Simbol azota N je početno slovo od latinskog naziva nitrogen, koji znači „graditelj šalitre“. Sam naziv - azot znači „ne život“ i to je čudno, jer je azot biogeni element (u ljudskom telu je četvrti po zastupljenosti i ima ga 3%), te je neophodan svim živim bićima.

Da li živa bića mogu da usvajaju elementarni i ako mogu koja su to bića ?

Ne mogu

Mogu, ali samo neke bakterije(azotofiksatori)

Sva živa bića mogu da usvajaju elementarni azot

Istorijat

Azot je otkrio škotski naučnik Daniel Rederford 1772.

Rutherford_Daniel

Rederford (1749-1819) je bio fizičar, hemičar i botaničar.

Azot - hemijski element

Azot se nalazi u drugoj periodi i Va grupi periodnog sistema. To znači da njegov atom ima pet valentnih elektorna.

U elementarnom stanju gradi dvoatomne molekule: N₂

Između dva atoma azota formiraju se tri elektronska para i nastaje trostruka kovalentna nepolarna veza.

molekul_N2

Nalaženje u prirodi

Azot se u prirodi nalazi u elementarnom stanju i u vidu svojih jedinjenja. U elementarnom stanju čini najveći deo vazduha (78 zapreminskih procenata). Trostruka veza u molekulu azota čini ga inertnim, jer ju je teško raskinuti. Zato živa bića ne mogu da usvajaju elementarni azot, iako im je taj element potreban. To mogu samo neke bakterije (zovu se azotofiksatori), koje žive u korenju leptirnjača (detelina i srodnih biljaka).

Nitrogen_Cycle

Azotofiksatori prevode azot iz elementarnog stanja u zemljište u vidu njegovih jedinjenja, poput amonijaka i soli (fiksiraju ga u zemljište, otuda i njihov naziv). Ta jedinjenja onda mogu da usvajaju biljke svojim korenjem. Ciklus kruženja azota u prirodi je komplikovaniji i uključene su i druge bakterije, tzv. nitrifkitarori, ali i razlagači, koji razlažu uginule organizme.

nitro

Ovako izgleda korenje deteline kada u sebi ima bakterije azotofiksatore.

Fizička svojstva

Na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku, azot je bezbojan gas, bez boje i mirisa. U vodi se slabo rastvara.

SHTREBER TURNIR

Igraj sada

Postoji i tečni azot, ali samo na ekstremno niskim temperaturama (-195.79 °C). Koristi se u tzv. krioterapiji, za uklanjanje bradavica na koži. U sledećem eksperimentu (koji nosi naziv „banana čekić“) videćete kakav učinak ima ova supstanca:

Oksidi azota

Azotovi oksidi su ili kiseli ili neutralni. Neutralni oksidi ne reaguju sa vodom.

Svojstva oksida azota prikazana su tabelarno:

oksidi-azota

Azot(I)-oksid ima sladak ukus i naziva se gas smejavac, jer u manjoj količini izaziva dobro raspoloženje. U većoj količini izaziva opštu anesteziju, pa se koristi u medicini.

Azotna kiselina

U reakciji azot(V)-oksida i vode nastaje azotna ili nitratna kiselina:

azotnakiselina

Ova kiselina je veoma jaka i veoma opasna.

U reakciji azot(III)-oksida i vode nastaje azotasta ili nitritna kiselina (hemijska formula HNO₂), ali je ova kiselina vrlo nestabilna i brzo se razlaže.

Amonijak

Amonijak se dobija u reakciji između azota i vodonika na visokoj temperaturi i pritisku:

amonjak

Amonijak je otrovan gas, bezbojan i neprijatnog mirisa. Molekuli amonijaka su polarni, pa se dobro rastvara u vodi.

amonijakmodel

Model molekula amonijaka.

Primena azota i njegovih jedinjenja

Azot

S obzirom da se između atoma azota u molekulu N₂ stvara trostruka veza, nju je teško raskinuti, pa je azot prilično inertan. Zato se koristi za konzervisanje hrane, jer neće reagovati sa namirnicama. Takođe i za punjenje sijalica, jer neće oštetiti usijane niti.